gde sada

Autor:  milan mirosavljev, 15:40, 14. nov. 2008.
          Dali otići negde preko zime je stvar koja me golica .Preko leta izazivam ljubomoru ljudi koje znam nije važno kako ti doživljavaš more bitno je da si tamo.Tamo je ključna reč nema veze što je tamo 40 u hladu a ti u kuhinji na 50 to je tamo .E tamo je sada prekrasno sada nema gužvi nema stranaca nema turista.Sada je 17 stupnjeva i more je na 19 tamo se sada kupa.Zato vas sve pozivam ovamo pa da kažemo svima da smo tamo.E sada bi vi hteli da znate gde je tamo, pa tamo je tu na otoku Prviću 15 nautičkih milja od Šibenika  u Croatiji.Nije to na kraj sveta ali svejedno je TAMO.
1

globe trekker

Autor:  SooPeRsTar, 17:00, 13. nov. 2008.
Postala sam putnik jednog jutra. Veliko, narandzasto sunce uzdizalo se nad prostranstvom cistog,mekanog peska. Sve je mirisalo na more, a taj miris je nosio tihi vetar. Culi su se glasovi iz obliznjih mesta, iako dosta udaljenih, jezivo su hujali u vetru. Gledala sam u daljinu pokusavajuci da razaznam najudaljeniju tacku ali daljina se prokleto mesala sa bojama, savanama... Krici, mirisi, satori. Ustali smo, kao i svako jutro koje najranije pocne u toj pustinji, trudeci se da od monotonije boja shvatimo gde je kafa, gde su stolice na kojima smo nocas do kasno sedeli i pricali o ma tako strasno bitnim stvarima. Mislila sam o svojoj kuci, mislila sam na kisu koja tamo pada 24h, o barama koje prekrivaju skver, o omiljenom pabu. O porodici koja se ce se isto uskoro probuditi, proviriti u moju sobu i dalje misleci da sam tu, a nisam. O prijateljicama koje idu na posao i prave haos...
1

More miriše i zimi

Autor:  Milica Babic, 20:13, 11. nov. 2008.
Kada se približava zima, 99% naše nacije prvo pomisli na zimovanje. Dvoume se i razmišljaju da li da zimuju na Tari, Zlatiboru, Kopaoniku ili možda u Austriji ili Švajcarskoj. Naravno da sve zavisi od dubine naših džepova, gde će ko i da li će uopšte ići na zimovanje. Za razliku od većine, ja ću zimovanje provesti na istom mestu na kojem sam i letovala. Bila sam u Hrvatskoj, na ostrvu Hvaru u jednom malom gradiću Jelsi. Letos su mi se već zaboravljene uspomene iz detinjstva, vratile brzinom svetlosti. Naši domaćini su bili veoma ljubazni i nismo doživeli nikakve neprijatnosti. Pričali smo sa njima o svemu i svačemu, o tome ko smo, šta smo i odakle smo i kroz razgovor došli do zaključka da se ustvari niučemu ne razlikujemo osim u onom spektakularnom ''e'' i...
0
   
e da, mi|Pravila|Marketing|Faq|Help
© 2008. blogging.nordnet.rs. All rights reserved.